|
"Imam 15 godina i navijam za PARTIZAN, obožavam
MADONNU i grupe A-HA i
EUROPE. Pišite mi, odgovoriću na sva pisma!"
-
Kristina Jović, Strahinića Bana 4, 11260 Umka [Mikijev Almanah broj
261, Mart 1989, Dečje Novine Gornji Milanovac]
|
 kus je stvar etike, i mi se pomoću
njega predstavljamo. Čovek će dozvoliti sebi da mu se neka pojava
dopadne, samo ako mu taj čin omogućava da se oseća dobro prema sebi.
Estetski užitak je sekundaran, uvek mu prethodi etičko promišljanje,
koje se obavlja momentalno i nesvesno. Čista osećajnost je porok,
inhibiran auto-cenzurom.
Ako se slučajno neka "ne-etička" pojava ipak dopadne inhibiranoj duši,
nastaje panika.
Lenhart Tapes je
projekat koji kreira muzičke pomije. Između ostalog, mogli bismo reći
da je narodnjak... ali to ne bi bilo dovoljno. Bolje bismo ga opisali
kao muzičko veštičarenje, čiji je dijapazon vradžbina opsceno
eklektičan. Bez zadrške, Lenhart ubacuje moderne, tradicionalne,
avangardne i treš sastojke u svoju pitu savijaču, i reciklira ih u
nezaustavljivoj spirali loopova i transa.
Sredstva i sirovine koje koristi su relikvije davnih kultura: stare
kasete sa buvljaka, puštane na pokvarenim vokmenima. Ipak, Lenhartov
'vudu' nije u patini analogne tehnologije, nego u genijalnom
žongliranju nespojivim muzikama; iz disharmonija i asinhronosti, on
izvlači neočekivane estetske i emotivne rezonance.
Raspirujući "protivprirodnu blud" između [narodnog] kiča i [elitne]
avangarde, Lenhart pronalazi i zadirkuje demone netolerancije. Izgleda
da su se oni najviše nakotili baš tamo gde ih niko ne bi očekivao -
među liberalnim građanstvom.
Sama generalizujuća podela na “seljake” i “kulturnjake”, na prvu i
drugu Srbiju, otvara prostor za pozitivnu diskriminaciju visoke kulture
u odnosu na prostu, narodsku. "Siroti
mi retki kulturni, protiv gomile njih nekulturnih!” Ova
pozitivna diskriminacija je u izvesnom smislu još gori vid
netolerancije nego, recimo, ksenofobija neobrazovanih narodnih masa,
zato što se javlja na strani koja, samim tim što slovi za liberalnu,
mora biti odgovornija i mudrija; štaviše, ona bi trebalo da širi ruke,
prihvata i edukuje, a ne da se zgražava i osuđuje.
Razmotrimo deo štete koju ova diskriminacija pravi. Prvo, domaća
umetnička produkcija je odavno postala, najblaže rečeno, zamorna sa
svojom uniformnom i jalovom “protiv seljaštva” agendom. Drugo,
odbacujući “seljaštvo” i sve u vezi sa njim, kulturna elita sama
produbljuje sopstveni kompleks neizgrađenog nacionalnog i kulturnog
identiteta. I konačno, razlika između “seljaka” i “kulturnjaka” je
iluzorna - što Lenhart Tapes uspešno dokazuje.
No, vratimo se našoj temi. Na koncertima Lenhart Tapesa,
liberalno-slabićka retorika ne prolazi. Kada se publici sruči na glavu
lavina loopova, gusli, tehna, zurli, densa, leleka, ukusa, neukusa,
fanka i blejanja ovaca, slušalac će se naći na klizavom terenu ako bude
pokušao da razluči da li je sve to što čuje nekakva parodija i, još
važnije, ko tu koga parodira?! Etičko promišljanje će tu i samo ući u
loop apsurda, dok ciganski ritmovi i zavodljivi trileri sve više
golicaju tabane i zovu na podijum, na sto, na luster... Sve dok
kolebljivom mučeniku ne prekipi i on besno ne napusti prostoriju. Ili
pak, ne spozna dualitet kao totalitet, a suprotnosti kao klot i frket u
tkanju univerzalne petlje [loopa] kojoj i sam pripada. Tada će podići
ruke u vazduh i zahvalno se prepustiti lavini pomija.
Nikakav visokokulturni, akademski projekat ne bi mogao imati ovako
religiozno dejstvo. Za razliku od akademika, ali i od diletanata iz
aktuelnog Witch House žanra “okultne” elektronike sa kojim ima dodirnih
tačaka, Lenhart Tapes je uronjen u prljavštinu podneblja koje
eksploatiše, vođen urođenim instinktom za univerzalni sevdah, i do
prosvetljenja i pokajanja nas vodi kao naš saučesnik u grehu.
Suština ovog “suočavanja” je da je pogrešno odbacivati našu primitivnu
stranu. Ono što treba odbaciti su bipolarne generalizacije, jer i naša
"tamna" strana ima nešto dobro, kao što "svetla" ima nešto loše.
Sevdah, zanos, opijenost - to je sloboda kojoj teži svaki [balkanski?]
duh, a pomija je naš primordijalni DNK. Nećemo ostvariti dostojanstveni
identitet dok to ne prihvatimo.
Uostalom, svi naši ukusi i etike su samo zrnca u svetskoj istorijskoj
lavini poroka, niskih strasti nacija i ideologija, uz ples bezimene
Boginje koja stalno menja ime ali nikad melodiju svojih frula.
~~~
Novi
CD-r album Lenhart Tapes-a "Tape Music" iz 2012. godine možete poručiti
od nas po ceni od 310 dinara [poštarina uračunata] putem imejla 
Lenhart Tapes diskografija:
- Tape Music [2010,
free download, Ne-Ton]
- Tape Music #2
[2011, kaseta, No Basement Is Deep Enough]
- Tape Music [2012,
sabrani radovi, CD-r Association Komar
Kovačica]
|
|
