Velebit, snijeg, penjanje, pogled na more…idila. U mislima sam miljama daleko od svog toplog i zametenog doma. Vrijeme je savršeno, guštam i pogled mi pada na moju dobru, staru, žutu jaknu. Kupio sam je dosta davno, na zimovanju u Francuskoj, prije no što je recesija stigla u naše krajeve. Gledam je i mislim si: ”Stara,  možda je vrijeme da odeš u zasluženu penziju. A? Kaj veliš da od sada budeš jaknica za do komposta i nazaj?”.

Budim se drugi dan i procjenjujem da je vani 50ak centimetara friških ”bijelih koki” i da neće biti nimalo lako razgrnut tu ”perad” sa starom lopatom. Konzultiram se sa suprugom i pada odluka. Idemo po novu lopatu! Juuuuuhhhuuuuuu!

Na putu prema Baučkasu, pod dojmom izleta na Velebit, odlazim u sportski dućan gdje me raširenih ruku grle dobre stare pernate poznanice. Ima tu svega: The North Face, Mammut, Millet goretex ljepotica… Opa, koga ja to vidim? Salomon Pertex, predivna, topla jaknica. A vidi ovo, Jack Wolfskin jakna tamán moj broj, spuštena sa 1600 na svega 1000 novaca! A gle tam… SNAP OUT OF IT BOY!!! Vani pada snijeg, cucki ne mogu van pišati i kakati, nećeš se imati di parkirati. Ne želiš da ti Blaž bagerista opet pomaže pri otkopavanju dvorišta i opet polomi lesu. LOPATA! Krenuo si po lopatu!

Ulazim u Baučkas i za čudo osjećam istu navalu adrenalina kao maloprije u dućanu s penjačkom opremom. Čudan osjećaj. Poznat mi je odnekud… Znam! Kao mali isto sam to osjetio kada sam 100 novaca koje mi je baka dala, trebao potrošiti u dućanu s igračkama. Sjećam se, tada sam kupovao autiće na daljinsko upravljanje. „Hoću li uzeti ovaj mali nabrijani Peugeot 205 GTI ili onu Big Foot mrcinu koja melje sve pred sobom? Hoću li uzeti lopatu marke Fiskars ili Gardena? Manja ili veća. Uža ili šira? Lakša ili teža? Koja ima bolji balans? Ajme, gle ovu slovensku; kakav radikalni, ergonomski dizajn! Ajmo Rajko, je’emu sve, pa kupuješ lopatu, a ne cepine! Niš’ se nije promijenilo, i dalje sam neodlučan… I tako, prisjećajući se kako sam pred cirka dvadeset i pet godina sav ponosan iz dućana izašao s malim nabrijanim Peugeoutom, tovarim novu Fiskars lopatu u auto i krećem put kućice u snijegu.

I evo me, lopatam u Kozlikovu, razgrćem snijeg ne bi li frendovi mogli uparkirat’ svoj auto kad navrnu na gemišt, na sebi imam svoju dobru, staru, žutu jaknu koja će se, kak stvari stoje, skupa sa mnom popeti na još koji vrh, a u rukama snijeg sama čisti nova, predivna Fiskars lopata.

 

P.S. Sam’ nemojte reći sekiri da imam novu frendicu.

Ljubi vas Rajko.