U Gevgeliju, dolazimo iz Grčke, zapravo iz Makedonije, zapravo iz Grčke Makedonije, posle Albanske lepote i nekoliko dana na Halkidikiju, što je zapravo prava Makedonija. Sad razumem Grke, mislio sam do sad bože kakve su budale ovi Grci zajebavaju jadne Makedonca, ali sad mi je jasno da stvar nije tako jednostavna, pa ovo je zapravo Makedonija. Solun je pravi grad, veliki, veći od Splita, lepši od Rijeke. Idemo tamo gde večno sunce sja tamo je bivša jugoslovenska republika, sačekuju nas bilbordi, na svakom zgodnom mestu, iskaču iza serpentine, gde moraš da usporiš jer tu je krivina, svečani doček, kazino ovaj šest kilometara, Princess Casino četiri kilometra, Apollonija casino 6km, casino i hotel Senator, najbolji kazino, kazino tu pred vama, kazino. Kada se prođe kroz šumu casina odma se uđe u sam grad, u gradu, zubarske ordinacije na svakom koraku, u predimenzioniranim ambulantana, ponekad i do tri u nizu, jasno je ko dan da se radi o pograničnoj gradskoj ekonomiji, nešto po čemu Gevgeliju razlikujemo od drugih makedonskih gradova. Parkiramo se odma u centru i ni pet, ni šest tražimo kancelariju Mileta Ničevskog, niko ne zna gde je kancelarija a ni Ničevski, nebitno. Srećemo naše prijatelje koje nismo videli tokom godišnjeg odmora, prepričavamo dogodovštine s letovanja, samo dobre i lude stvari,  svi po malo brbljamo, već zaplićemo jezicima, fora foru stiže, samo Goran Stojčetović sedi u uglu i crta. U nekom momentu je neko predložio da idemo da spavamo, očigledno neko ko je bio najpametniji u tom momentu. Sutra je deseti jubilarni BOSH!

Na ručku koji je organizovan, naravno, u Hotel-Kazinu srećemo i Ničevskog, direktora doma kulture, pitam ga odma za kancelariju, objašnjava mi, dok s uživanjem gricka govedinu, da nije više direktor Doma Kulture nego stečajni direktor a da u Gevgeliji i nema Doma kulture pa samim tim ni njegove kancelarije, postoji samo Pionirski dom, koji je zaključan i bez aktivnosti, ja imam tamo ključeve i tamo imam kancelariju, mogu da te vodim kad god želiš, uostalom dao sam Biljani ključ pa se sami organizujte.

Video zapis s festivala.

Još u rano poslepodne počela je radionica ABS Gorana Stojčetovića. Sunce je jako i prži, u Gevgeliji se zadržao taj stari običaj da u gradu postoji dobra besplatna voda, česma koja se ne kvari iz koje neprestano teče hladna besplatna voda, odlazim do nje svakih deset minuta a kad slučajno prođem, ne mogu da odolim, opet pijem. Jedan mladić obučen po poslednjoj modi u šortsu drečavo zelene boje crta istom bojom, Gox crta iza leđe i ponavlja učesnicima: moraš samo da se opustiš i ne razmišljaš, vidite mene, ne vidim šta slikam samo pomeram ruku kako mi najviše prija. U pozadini ostaci nekog bilborda,  kao da poziraju za sliku koja nastaje, iz poderotina izbijaju slova: vodata, pohumana okolina, zabraneta ima, za lepota, rešenie, liberalno demokratska partija… meni to liči na kornjaču, samo stavi malo crvene ovde, ali nemoj da krečiš…

Tonci  su radili svoj posao, mi smo postavljali izložbu po principu skidanja izložbe, brzo i efikasno smo Bruno, Gox i ja postavili izložbu, dok su se Johanna i Biljana zadržale malo u banci. Žo je bila u fazonu pa kakva vam je ovo izložba? zašto fale najbolji originali? Pojma nemam, verovatno smo uzeli pogrešan džak s orginalima, nisam znao da ih ima dva, dobro nema veze, tešim se, možda je i bolje da bude druga postavka u odnosu na onu iz DKSC.

Idemo da pomognemo Milošu oko lepljenja plakata, obilazimo ceo centar, pravimo jedan krug, preko trga i u glavnu šetališnu zonu, sve je puno mladog sveta, svi su se montirali kao da je neki praznik u pitanju, delimo program BOSH-a ili malo ilegalno, ubacujemo ih u knjižaru, zovemo jehovine svedoke, za svaki plakat brižljivo biramo mesto, to su uglavnom stubovi nosači pravih bilborda, Jelena Rozga nam se umešla u program, prelepljujemo joj samo deo plakata da se vide datum i  vreme, uključujemo je u naš mali festival, brzo smo završili ovaj posao i upoznali se sa centrom Gevgelije, ne znam da li je uži ili širi centar. Na povratku svi pijemo vodu sa gradske česme, ona česma s koje se ne pije najlakše voda ali je zato uvek hladna, jer uvek teče.

Na gornjem katu Narodneg teatra izložba Igora Toševskog, on je svojevrsna zvezda ove scene, dok je na donjem katu bila pesnička večer Fake/Fact – the truth In art and literature in the time of fake news” and a special homage of poems by Boško Bozadjievski – SlovoKult:: literARTour:. Zatim otvaranje naše, matrijaršijske, izložbe Sito i Besno, bez puno pompe i bez svečanih reči, gledaju je učesnici al i iz grada građani, slučajni prolaznici, Ana Threat.

 ART BRUT SERBIA – “Ako umram il zaginam”- radionica 

MATRIJARŠIJA “SITO I BESNO”

Grupna izložba ”The Photocopy machine of Love”

IGOR TOŠEVSKI – “Recollections”

 

FAKE/FACT – the truth In art and literature in the time of fake news” and a special homage of poems by Boško Bozadjievski – SlovoKult:: literARTour:

Prvi koncert počinje tačno na vreme, na binu se prva popela Ana Threat iz Beča, sela je za bubnjeva i pokušala da skrene pažnju na sebe, svirka se održava na velikoj festivalskoj bini, na glavnom trgu ispred Narodnog teatra, okolo gužva u saobraćaju, sa druge strane ulice kafići puni. Teško je zainteresovati slučajne prolaznike s eksperimentalnim nojzom u Gevgeliji, tako sam se i sam muvao po velikom trgu i razgovarao s nepoznatim ljudima, međutim kada je ostavila bubnjeve i uzela gitaru u ruke privukala me je neka sila koja je izlazila iz zvučnika, vrlo vešto je odsvirala svoj set i vratila se u svoj Beč. Razmišljao sam kako bi to izgledalo u nekom drugom prostoru, poput Kombinata gde bi publika bila raspoloživija, otom potom, biće još tih prilika. Možda Novo doba, možda ne.

Kao zvezde prvog dana na stejdž izlaze D’Daltons, sve imaju što treba da ima jedan pravi surf bend, i frizure, i instrumente, i garderobu, svirka sama po sebi nije bila loša ali ni preterano zanimljiva, svakako kao neka ne najskuplja zabava.

Onda je Dj Jahvo digao atmosferu, nizali su se hitovi, mladići, ne tako mladi mladići, su pokazivali koliko su vešti u plesu, devojke su ih gledale sa strane, kao u stara vremena dok je rokenrol bio nevin, u jednom momentu su svi plesali, u pozadini se viorila makedonska zastava, protekao je prvi dan, noć je bila vrela mesec je bio mlad.

ANA THREAT

D’DALTONS

Drugog dana festival je nastavljeno s radionicom Gorana Stojčetovića.

Nedaleko od teatra u starom gradskom hamamu je izložba Anne Ehrlemark – Abrakadabra, sam hamam je već sam po sebi atrakcija, poslednjih deset godina je galerija, ali nekako retko otvorena, ranije je bila kafana pa su rado ulazili.

Na bioskopskom platnu projekcije filmova makedonskih autora: Doći će deca od Ane Jakimski, Dolares od od Radovana Petrića, Dole iz raja od Saše Stanišića i Ambi od Marije Apčevske.

Izložba berlinskih umjetnika: Katrin Salentin, James Din, Silvia Lorenz, Hannah Hanenkemper, Elizabeta Lindner Kostadinovska; and the Macedonian artists: Dijana Tomikj Radevska, Gjorge Jovanovikj, Kasiopeja Naumoska, Vladimir Lukash, Doroti Pachkova, Kristijan Krsteski, Monika Moteska, Miro Masin and Toni Shulajkovaki.

Muzički deo programa, onaj za razmrdavanje, za finale, je ostavljen za Yvu & the Toy George iz Rima i Straight Jackin iz Beograda. Prva nastupa Yva, najmlađi su se najviše obradovali, u prvom redu igraju devojčice, pozadi bake ili roditelji ih čekaju, neki čak svoju decu sklanjaju da ih ne blamiraju, pozitivni ritmovi preko slavujskog glasa vas vode u pravcu egzotike balkana i arapskih zemalja, Yva vodi svoj rat, rat protiv patrijarhata, protiv kapitalizma, na samom kraju joj se neko pridružio na stejđu ali to sam preskočio.

Goran Stojčetović slika na ogromnom formatu iza stejđa, preko filmskog platna je postavljen ogroman crni najlon, Goran slika metlom.

Zatim kao zvezda večeri nastupa beogradski sastav Straight Jackin, da se podsetimo bend je osnovan davne 1994 godine u Sankt Petersburgu, da bi samo dve godine kasnije objavili svoj prvenac na kaseti, isti album doživljava svoje reizdanje na CD-u. Ovaj koncert se dešava povodom turneje za dvadesetpetogodišnjicu od osnivanja benda. Gevgelija je spremna! Pevač je prvo oterao decu i penzionere kući zbog zajebanih tekstova, naravno, koncert je kao neko muzejsko izvođenje, predstavljanje neke poluscene, polusveta, neki dosledan stav, momci su svirali po celoj Jugoslaviji, imali su gomilu koncerata, ali mi tu ipak nešto nedostaje, nekako mi je njihov nastup na kraju svega ipak bio malo pre plitak, ali da imaju verne fanove po svuda svedočili smo i večeras.  

Večer se završila uz Dj Set Dennya Trajkova.

YVA & the TOY GEORGE & GORAN STOJČETOVIĆ

STRAIGHT JACKIN’

 

DENNY TRAJKOV

Poslednji dan kolektiv Veternica drži radionicu s decom.

Od 19h je otvaranje izložbe Ako umrem il zaginam Art Brut Srbija, Izloženi su veliki formati nastali na radionicama predhodnih dana, tu su i  radovi članova multimedia centra Gevgelija, kao i štićenici popravno kaznene ustanove Dejan Arsov i Goran Filov, radi se o velikim kolektivnim formatima nastali predhodnih dana, slike živih boja.

Posle filmskog programa počinje koncert Moussake, beogradski surf, precizno, odmereno, tačno, ječe narodnjaci, sviraju se zabavnjaci, stara dobra vremena, novo bolje vreme, zaplet i rasplet u isti koš.

 ART BRUT SERBIA – “Ako umram il zaginam”- radionica 

“DZGAN” – Vardan Tozija

MOUSSAKA

MIRKO POPOV

Ovogodišnje izdanje festivala zatvorilo se uz DJ set “Vinil fetish” – Mirka Popova i govor pun emocija stečajnog direktora Ničevskog, spektakularan kraj 10. Bosh festivala, vidimo se do godine.

Mileta Mijatović

photos & video by Joža

https://www.facebook.com/boshfest/